BOJAN GLUVAJIĆ – “NIČIM IZAZVAN”: STVARAJTE IZ SRCA, DELAJTE IZ GLAVE!

Bend “Ničim izazvan” nastao je 2011. godine. Ritmovima valcera i tanga, fanka i roka zavode publiku udeći iskrene i romantične reči. Šarm koji je osvojio srca slušalaca, kao i kritiku, doveo je do naglog uspeha ovog autorskog benda.

O nastanku, inspiraciji, turnejama i predstojećem koncertu u Nišu razgovarali smo sa gitaristom i vokalom benda Bojanom Gluvajićem.

Kako ste se skupili, s obzirom da ste “vrbasko – beogradski” bend?

U kafani! Kafe “Mansarda” u Vrbasu je naše mesto. Nakon nekoliko spontanih svirki, od svih tih ljudi koji ponešto sviraju ostalo je nas osmoro, i to je bio prvi “Ničim izazvan”. Tada je odnos bio 6:2 u korist Vrbašana, a danas je 4:4.

Kako biste nam opisali vaš put od odbojke do muzike?

Taj put opisuje jedna omražena reč – tranzicija… Muzika je oduvek bila u nama, oduvek smo pisali i svirali… U poslednjih nekoliko godina počela je da nas obuzima. Na svu sreću, strast prema lopti je
padala u drugi plan – pobeđivale su reči i tonovi. Danas, kada smo sport ostavili iza sebe, muzika je preovladala.

Kako izgledaju probe i generalno funkcionisanje u okviru benda, s obzirom da ima osam stalnih članova?

Sve što nam se dešava je vrlo uzbudljivo. Samim tim nam nije teško ni da organizujemo probe, niti snimanja, niti koncerte. Svi mi u sebi imamo tu neku čistu, dečju želju za bavljenjem muzikom. To nas i održava!

Ko piše tekstove? Ko je zadužen za muziku, a ko za aranžmane?

Tekstove smo do sada pisali Boris (Boris Bakalov, vokal) i ja, što ne znači da samo mi imamo to ekskluzivno “pravo”. Siguran sam da će vrlo brzo muzika i tekstovi ostalih članova postati deo našeg repertoara. Prilično smo kreativna družina! To se najbolje oseti prilikom osmišljavanja aranžmana. Ideje se samo ređaju, a demokratskim putem se odlučujemo za najbolju od njih.

Moramo da pitamo i da li postoji neka priča iza imena benda?

Nema tu neke posebno velike priče, ali zanimljivo je to što i dalje polemišemo oko toga ko je smislio ime (smeh)… Želeli smo nešto što je efektno, a što oslikava naš “ničim izazvan” nastanak.

Šta izaziva “Ničim izazvanog”?

Uh… Dosta toga! I dalje nam je najsnažniji motiv taj dečački san da jednog dana uzmemo instrumente u ruke i da smelo izađemo pred publiku! Ne ostavljaju nas ravnodušnim reči i osećanja nakon neke svađe, zagrljaja, poljupca, rastanka… Da ne zanemarimo i činjenicu da je muzika efikasan beg i olakšanje od ovog u najmanju ruku čudnog sveta!

Kako je došlo do saradnje sa Đanijem Pervanom i koliko vama ta saradnja znači?

Đanija smo upoznali na “EXIT” festivalu pre četiri, pet godina. Nastupao je sa sastavom “Letu Štuke”, nekako smo se sreli u masi, započeli razgovor, i, eto! Nekoliko godina kasnije započeli smo, čini mi se, uspešnu saradnju. On je čovek koji razume našu ideju i šta želimo da postignemo. Bio nam je od velike pomoći i sigurno je da ćemo nastaviti saradnju.

Mnogi vas upoređuju sa Rundekom. Kako vi komentarišete te konstatacije?

Kada se ljudi sustretnu sa nečim novim, često vole da to povežu sa nečim opšte poznatim. Najčešće tako obrađujemo informacije. Mi, eto, imamo tu sreću da je to “opšte poznato” sa čime nas porede vrhunskog kvaliteta. Hvala im na tome. :)

Septembra 2012. godine, samo godinu dana nakon nastajanja, našli ste se na prvom mestu Jelen Top 10 liste sa pesmom “O tebi”. Ona ima preko milion pregleda na Youtube-u, a Radio B92 ju je proglasio najboljom pesmom godine. Da li ste očekivali toliki uspeh za tako kratko vreme?

Uprkos tome što smo maksimalno posvećeni svemu što radimo, tako brz uspeh zaista nismo očekivali. Kada je nastajala pesma “O tebi”, imali smo želju da postane hit, ali mislim da niko od nas nije mogao ni da zamisli da će se to zaista i desiti i prevazići sva naša očekivanja.

O kome zapravo govori pesma “O tebi”?

Iza pesme “O tebi”, kao i iza ostalih pesama, stoji određena osoba. I iza pesme “Trideset” stoji realna priča, kao i iza “Živeti u prošlosti”… I iza “Sna”… Nikada se nije desilo da neko od nas piše o nečemu što i sam nije iskusio…. To je naš način.

Da li očekujete takav uspeh i za novi singl “Rekla je:”?

Singl “Rekla je:” je već ispunio naša očekivanja! Nastao je početkom godine i nismo mogli da dočekamo da ga snimimo! Na koncertima, nakon prvih odsviranih taktova te pesme, postaje potpuno jasno da se radi o još jednoj vrlo uspešnoj numeri iz “ničim izazvane radionice”. Možda je dobila nešto drugačiju publiku, ali svakako nosi duh Ničim izazvanih!

Na snimanju kog spota vam je bilo najzabavnije?

Uprkos tome što je snimanje spotova najnaporniji deo bavljenja muzikom, bar u našem slučaju, uživamo u tome! Vremensko ograničenje ume da doprinese raspoloženju… Snimanje spota za pesmu “Tužne devojke” nam je bilo najstresnije. Za razliku od toga, na snimanju spota za “Glas” nam je bilo izuzetno zabavno, uprkos tome što je set trajao 16 sati!

Koji je najbolji deo turneje?

Najbolji delovi gostovanja i putovanja su oni kad ne radiš ništa (smeh) – kada uhvatite vremena da prošetate po niškoj tvrđavi, na primer, ili da se okupate na Jadranu, ili pak odete na užičku lepinju… A što se radnog dela tiče, najbolji su poslednji tonovi koncerata. Tada osetiš da si odradio dobar posao i da će publika aplauzom “zapečatiti” to neponovljivo druženje. E zbog toga se svira!

Internet danas umnogome pomaže promociju sadržaja, ali se stiče utisak da tako umetničko stvaralaštvo gubi pravo na naplaćivanje svog proizvoda. Kako, po vašem mišljenju, napredak tehnologije i medija utiče na muziku i na same autore?

Tehnologija je jako dobar “alat” kojem se morate konstantno prilagođavati. Tako je i muzika prinuđena da se adaptira… Šteta je što se danas, uprkos razvoju tehnologije, opstanak bendova često dovodi u pitanje…

Kako vidite bend “Ničim izazvan” za par godina?

Voleli bismo da ostanemo na ovoj putanji kojom se trenutno krećemo, čini mi se uzlazno (smeh). Nadamo se da neće biti grada u Srbiji i regionu u kojem nismo nastupali, kao i da ćemo nakon drugog ili trećeg albuma nastaviti da sviramo sa istom strašću kojom to činimo i danas!

Savet neafirmisanim bendovima?

Stvarajte iz srca, delajte iz glave! Ako su te dve stvari izbalansirane, na dobrom ste putu!

Ovo je vaš drugi nastup u Nišu, a prvi samostalni. Prvi put ste nastupali avgusta ove godine na “Nišville jazz” festivalu. Koje utiske ste tada poneli iz našeg grada?

To nam je svakako bio jedan od omiljenih nastupa! Čitava atmosfera je bila nezaboravna, a prijem na koji smo naišli i reakcije niške publike bili su jasan pokazatelji da je potrebno da se što pre vratimo u Niš.

Šta publika može očekivati od predstojećeg koncerta u Nišu?

Publika koja u subotu, 8. novembra, dođe u “Feedback”, neće dobiti ništa manje od one na “Nišville”-u. Naprotiv! Dobiće duplo više, jer ćemo duplo duže i svirati (smeh). Mi u bendu znamo koliko nam se dolazi u Niš, a to je najiskreniji poziv za druženje!

Milica Micić i Tijana Paunović