DRAGOSLAV FREDI STANISAVLJEVI@: LIK I DELO BATE ANASTASIJEVI@A I DALJE SU PRISUTNI

Dragoslava Fredija Stanisavljevića, lead trubača i urednika džez redakcije Big benda RTS, mnogi danas zovu misionarom srpskog džeza.

 

Rođen je 15.5.1975. godine, a trubu svira od svoje 11 godine. Studirao je na džez odseku Muzičke akademije u Gracu, a do sada je sarađivao sa mnogim svetskim i srpskim velikanima džeza.

Svoju povezanost sa niškim kompozitorom Bratislavom Batom Anastasijevićem krunisaće u Nišu 14. oktobra, na koncertu “Džezeri Bati Anastasijeviću” na kome nastupa upravo Big bend RTS. Šta za Vas znači to što ćete upravo vi nastupiti na memorijalnom koncertu “Džezeri Bati Anastasijeviću” posvećenom umetniku, profesoru, kompozitoru i niškom doajenu džeza Bati Anastasijeviću povodom 25 godina od njegove smrti?

Izuzetna nam je čast da smo nosioci programa i koncerta posvećenom Bratislavu Bati Anastasijeviću, povodom 25 godina od njegovog odlaska, ali on nije otišao od nas, on je sa nama i kroz muziku i kroz njegovo nasleđe. Moramo da istaknemo da je Big bend RTS posebno vezan za gospodina Batu Anastasijevića, jer je kao osnivač festivala Naissus, Big bend bio jedan od čestih učesnika festivala – kako sa domaćim, tako i sa inostranim solistima. Ta neka naša veza traje decenijama unazad i u Nišu će 14. oktobra u Domu Vojske biti jedna reminiscencija svih tih momenata njegovog opusa i kroz naš program ćemo pokušati da predstavimo lik i delo Bratislava Anastasijevića, a i da predstavimo Big bend RTS sa sadašnjim kvalitetom i programom.

Da li verujete u to da upravo ovakav događaj može da napravi ozbiljan kulturni pomak u Nišu?

Mi želimo da verujemo da će koncert te večeri sigurno biti kulturni pomak, barem što se tiče te večeri. Sada, da li će taj koncert da pokrene neku zdravu energiju, neke dobre ideje i planove za budući period u Nišu, mi se nadamo. Smatramo da bi Niš trebalo i da zaslužuje da ima i više festivala, i više dobre muzike, umetničke muzike, izložbi, književnih večeri… Neka to bude početak 14. oktobra, pa Bože zdravlje, da se dogodine ponovo vidimo i da se polako vraća jedan festival koji se zvao Naissus i da Niš, kao i Beograd, ima nekoliko muzičkih festivala.

Kako pamtite Batu Anastasijevića?

U istom periodu kada je Bratislav Bata Anastasijević sve nas napustio, u tom periodu sam ja, kao izuzetno mlad muzičar, došao u Big bend RTS. Nisam imao čast da ga lično upoznam, ali preko priča koje se sada već smatraju legendarnim anegdotama, i od Vojislava Bubiše Simića i od Svetolika Jakovljevića, Miće Markovića, koji isto sad nije više sa nama, svi smo mi odrastali uz spoznaju Naissusa kao džez festivala, jednog jakog festivala uz beogradski i tadašnji valjevski festival, koji je takođe imao tradiciju. Odrastali smo uz priče da je u Nišu osamdesetih godina uz Big bend RTS dolazilo puno i inostranih solista. I naš direktor škole u Gracu Karlheinz Miklin je dolazio kao solista. Tako da, iako lično nisam imao tu čast da upoznam gospodina Batu, njegov lik i delo i danas je prisutno, kako u mom životu, tako i u životu moje generacije.

Šta mislite o obnavljanju tradicionalnog niškog jazz festivala “Internacionalni susret jazz muzičara Naissus”? Da li bi i zašto to bilo značajno?

Ako bi bila ideja da festival koji se zvao Naissus i čiji je osnivač bio Bata Anastasijević, ponovo bude pokrenut kao domaći, regionalni, internacionalni džez festival, to bi svakako bila sjajna vest uz punu podršku svih nas muzičara, posebno Big Benda RTS. Zašto? Zato što ekonomski momenat, komercijalizacija i jedna čudna želja da se dopadne svakome, od svih festivala koji krenu da se razvijaju, naprave nešto što mi kažemo “world music” i često festivali koji sebe nazivaju džez festivalima najmanje imaju džeza. Primera radi, vi imate u Srbiji, u Beogradu “Udruženje muzičara džeza, rok i zabavne muzike” gde ne znam da li još uvek ima nekog džez muzičara da je član tog Udruženja, iako je krenulo kao džez udruženje. Komercijalizacija vodi ka uništenju umetničke muzike. Ako vi želite da budete ekonomski konkurentni, dopadljivi i da imate mase ispred sebe, vi polako neminovno skliznete sa puta koji je u startu bio džez. To nije samo boljka ovih prostora, identična je stvar i na Monterey jazz festivalu ili North Sea ili mnogim svetskim festivalima. Daleko od toga da tu nema kvalitetne muzike, ali treba negovati džez umetnost, pravu umetnost 20. veka i uvek je dobro kada postoje još neki festivali koji možda u odnosu na neke velike, koji su sada već postali pravi komercijalni festivali, neguje džez muziku i štiti džez muziku. Svakako da bi u Nišu, pored postojećeg jazz festivala, bilo idealno da postoji možda i Naissus internacionalni džez festival koji bi veću pažnju posvetio onoj vrsti džez muzike zbog koje smo svi mi počeli da sviramo džez muziku. Znači, pravoj tradicionalnoj džez muzici koja je bila zastupljena u 20. veku između 1930. i 1970. godine u nekom svom razvoju kako su nas učili na džez akademijama. Tako da bi, svakako, Naissus internacionalni džez festival bio sjajna vest, kao festival koji bi ponovo povratio negu i tradiciju prave džez muzike.

Mislim da je za auditorijum i za čitaoce izuzetno važan podatak i činjenica da, kao što i u Nišu postoji džez festival, u Beogradu i Pančevu, moje mišljenje kao profesionalnog muzičara je da je neprihvatljivo i van svakog zdravog razuma da kreatori festivala nisu profesionalni džez muzičari, barem u nekom smislu, savetodavnom ili u nekom smislu umetničke komisije i slično. Bez toga ne može da se selektira i pravi odabir muzičara i programa ako to rade ljudi koji nisu sami profesionalni džez muzičari. Bilo bi izuzetno važno da na svim tim festivalima postoji jedan broj profesionalnih muzičara, koji rade na selekciji programa, a kada kažem profesionalni džez muzičari u Srbiji, ne mislim na one koji imaju iza sebe 5 ili 7 CD izdanja i time sebe smatraju profesionalnim džez muzičarem, nego oni koji su priznati van ovih granica kao profesionalni džez muzičari. Moramo da izađemo iz okvira lokalnih matadora – kao što kaže Duško Gojković, granice Srbije su nebitne kada je u pitanju muzika. Samo onaj koji je prepoznat i priznat van ovih granica može sebe da smatra za priznatog džez muzičara.

Kakvi su planovi Big benda za budućnost?

Big Bend RTS sledeće godine proslavlja 70 godina od osnivanja. To je jubilej koji i obavezuje, a sa druge strane i pokreće sve nas da malo, što se kaže žargonski, podvučemo crtu i pogledamo šta su to naši rezultati. Plan nam je da sledeće godine tokom jubileja promovišemo novi nosač zvuka ili kompakt disk našeg ansambla sa jednim istaknutim solistom svetskog kalibra – Samjuelom Blazerom na trombonu, tako da će to biti jedna od glavnih proslava cele godine dok traje jubilej. Takođe, džez festival u Beogradu je u znaku našeg jubileja sledeće godine, sa jednom inostranom muzičkom zvezdom čije ime još neću da otkrijem. Iza nas su dva muzička izdanja “Balkan soul” i CD sa Duškom Gojkovićem “Latin haze” koji se prodaje i u Nemačkoj i Japanu, osim što je izdat za PGP RTS.

Daću vam jedan primer, od kada obavljam funkciju urednika džez redakcije Big benda RTS, a to je punih sedam godina, naš orkestar je snimio preko hiljadu minuta trajnih snimaka, uz sada četvrto diskografsko izdanje koje je u planu. Tako da radimo, nismo samo u ulozi radijskog orkestra, trudimo se da osim te uloge ispunjavamo i onu našu emotivnu, a to je profesionalni Big bend. Tako da kombinujemo i ulogu koja je potrebna za našu kuću za javni servis RTS, a sa druge strane negujemo put profesionalnog Big bend orkestra i dokazujemo se sa inostrranim solistima na internacionalnim i domaćim džez festivalima, kao i gde god nas pozovu i žele da nas čuju.

Objavljeno Autor: kultURA Postavljeno u INTERVJUI, NAJAVE, Vesti

Komentarisanje je zatvoreno.