EVA BRAUN: UTOPIJA, SAMOSVESNOST, MUZIKA

Legendarni pop sastav “Eva Braun” za Dan zaljubljenih nastupiće u niškom klubu “Feedback”. Srpski predstavnici ljubavnih pesama, “Bečejski pop čudotvorci”, Nišlijama će dati mogućnost da uživaju, pored najvećih hitova, i u numerama koje su retko izvođene uživo. 

O dugogodišnjoj istoriji benda, njegovom radu, borbama i neiscrpnoj romantici razgovarali smo sa članovima benda “Eva Braun” Goranom Vasovićem Vasketom i Goranom Obradovićem Obrom.

 

Bend postoji više od 20 godina. To je dosta istorije i iskustva. Koja su vremena i promene najviše uticale na rad benda i zašto?

VASKE: Realno, najviše su uticaja imala vremena prošla pre naših rođenja, ali naravno da i sve ono što se dešava oko nas simultano sa bitisanjem benda ima uticaj kako na tematiku pesama, tako i na samu interpretaciju istih.

 

Ime benda je zasigurno kontroverzno. Koja simbolika stoji iza žene koja je volela Hitlera?

VASKE: Nema simbolike, samo mladalačka želja za provokacijom po svaku cenu zbog koje danas žalimo. Da možemo da vratimo vreme definitivno bismo nadenuli sebi neko drugo ime, npr. Roza Luksemburg ili Klara Cetkin.

 

Pre više od dvadeset godina, borili ste se sa “zmajevima” da biste afirmisali svoj rad i umetnost. Koliko se tadašnja borba razlikuje od današnje?

OBRA: Utoliko što tadašnji „zmajevi“ nažalost nisu izumrli nego su se prosto kamuflirali, tako da je borba nastavljena, kao i činjenica da im se smejemo u lice. Rezultati naše borbe ostaju zapisani u brazdama vinila i elektronskih medija, dok su njihovi rezultati instant tvorenvine koje se ne pamte.

 
 

Prva postava benda se rastala 1996. godine, pa je krenula da svira tek 2007. Koja priča stoji iza toga?

VASKE: Nesuglasice su „odrasle“, želja za kreativnim vremenom provedenim pod imenom “Eva Braun” verovatno nikada nije sasvim ni nestala, priznali to svi ili ne. Ono što prvu postavu sada čini drugačijom su veza sa „nultom“ postavom (preko Obre koji je na neki način bio uvek tu negde još od pre nastanka benda) kao i sa drugom postavom (preko Čenga, čijeg doprinosa se bilo teško odreći, koji god numerički naziv postava nosila).

 

Još davno je Vasović izjavio da je “najteže napisati ljubavnu pesmu koja nije banalna”. Da li je i dalje tako ili iskustvo olakšava taj proces?

OBRA: Zapravo, iskustvom se možda dolazi do zaključka da su najbolje ljubavne pesme zaista bar pomalo banalne. Naime, iako je tema neiscrpna, ne moramo ići dalje od najočiglednijeg, tj. Bitlsa i njihovih bolno banalnih izjava ljubavi poput „I wanna hold your hand“ ili „Love me do“. Prevodi ovih pesama zvučne bolno naivno. Dakle, detalj koji mnogo više utiče na klasifikaciju banalnog jeste interpretacija.

 

Jedan od najprodavanijih albuma ’98. godine u tadašnjoj SRJ bio je album“Heart Core”. Da li ste očekivali da hitovi poput “Lavirinta”, “Odvedi me iz ovog grada”, “Male prodavnice užasa”… i danas budu jedni od najvećih?

VASKE: Očekivali? Možda ne. Nadali se? Naravno, prosto zato što smo znali da je malo onoga sa čime bi se poredile. Pitanje je bilo samo koliko će njih to shvatiti. Ispostavilo se da je to bio slučaj sa manje više svima koji su trebali.

 

Album “Nowhere Land”, gde se nalaze prepevi pesama na engleskom jeziku, sniman je u Los Anđelesu. Kako je došlo do toga?

VASKE: Prosto je bilo neizbežno da nastup srpskog benda na nečemu što nosi naziv “Internacionalno Pop Obrušavanje” koje se dešava, od svih mesta na svetu, upravo u jednoj od kolevki onoga što smatramo savremenom pop muzikom, pridobije epitet „egzotičnog“. Ono sa čim je publika u L. A. -ju bila suočena bio je bend iz zemlje iz koje prosečan Amerikanac u datom momentu pre očekuje 4 polu divljaka nego 4 momka koji pop muzikom vladaju bolje nego većina „domorodaca“. Izdavačka kuća “ZIP Records” je našla za shodno da proceni da bi bilo lepo da to nesvakidašnje iskustvo ostane zabeleženo i na CD-u i bude dostupno onima koji su pomenuto iskustvo i doživeli.

 

Kakva su iskustva sa snimanja za američko tržište? Po čemu se sve rad u Srbiji razlikuje od rada za inostrano?

VASKE: Osim što je sam tekstove koje je Obra napisao za datu priliku pevao na engleskom, snimanje se odvijalo u “Studiju M”, pod Ševinom producentskom palicom, dakle „rad“ je bio gotovo identičan onom za domaće tržište. Ono što jeste malo drugačije srpskom mentalitetu, jeste činjenica da je strani izdavač na bazi „dopisnog“ ugovora izvršio isplatu, kao da je to nešto sasvim normalno (smeh).

 

U Americi se “Eva Braun” zove drugačije?

OBRA: Da. Moram da priznam da “Viva Brown” ne zvuči kao naziv koji bismo sami  poželeli za bend, ali je prosto u pitanju bio kompromis između pravog imena benda i zadovoljenja nadaleko poznate američke „političke korektnosti“.

 

Više nisu popularni klasični albumi na diskovima koji bi se kupovali u music shopovima. Danas je sve online, tako se i vaš najnoviji album (“Playback”) može besplatno skinuti sa sajta Exitmusic.rs. Kako ova promena utiče bendove i na muzičku industriju generalno?

OBRA: Loše. Naravno. Osim koncerata, nosač zvuka je suština postojanja benda. Ovako sve postaje neka neopipljiva izmaglica. Sve je toliko lako dostupno (bez obzira da li je free ili ne) da posedovanje muzike postaje virtuelan termin. Možda se ovako konačno dolazi u situaciju da čuti muziku postaje bitnije neko imati muziku, što realno ima smisla, ali svako ko je ikada pasionirano voleo muziku, znaće da to ipak nije dovoljno.

 

 

Pesma “Istra” je jedna od najslušanijih pesama sa novog albuma. Šta vas vezuje za taj grad?

VASKE: Detinjstvo. Neko lepše vreme. Bekstvo od … nečega.

 

U intervjuu za Exitmusic ste rekli da se spremate da snimite blues album. Kako napreduje taj projekat i šta bismo još mogli da očekujemo u bliskoj (ili daljoj) budućnosti od Eve?

VASKE: To sam rekao da bih Obri vratio neku sada već zaboravljenu uslugu. Drugim rečima, obećanje ludom radovanje. Napravili smo kompromis tako što mu je dozvoljeno da u isto vreme sluša voljeni mu ritam i bluz i svira u ovom bendu (smeh).

 

Na vašem sajtu piše da do pojave grupe Eva Braun, vojvođanski grad Bečej nije postojao na rock mapama naše zemlje. Koji savet biste dali mladim niškim bendovima, s obzirom na to da ni oni nemaju prednosti koje nudi prestonica?

OBRA: Pravite dobre pesme! Sasvim prosto. Ko god uopšte čita ovaj intervju, vrlo verovatno govori istim jezikom kao mi i znaće šta po kriterijumu “Eve Braun” znači „dobra pesma“.

 

Kada biste u 3 reči morali da opišete sve ove godine rada Eve Braun, sve uspehe i padove, borbu, volju i ljubav, koje bi to reči bile?

VASKE: Utopija – Samosvesnost – Muzika.

 

Šta biste poručili Nišlijama pred koncert za Dan zaljubljenih?

OBRA: Da dođu na koncert “Eve Braun” zaljubljeni. U suprotnom, vrlo verovatno da će im se to tamo desiti.

 

I pored godina iskustva, ostajete tako mladi i u porukama i u muzici. Kako ste uspeli da održite tu mladalačku zaljubljenost?

VASKE: Zar je to baš toliko očigledno?! Za razliku od Pete Townshend-a, mi nismo nijednom poželeli da umremo pre nego što ostarimo, nego smo samo odlučili da ne ostarimo. Bar ne u glavama.

 

Objavljeno Autor: Milica Micić Postavljeno u INTERVJUI

Napiši komentar

Please note: JavaScript is required to post comments.