NARODNO POZORIŠTE

NARODNO POZORIŠTE

Direktor: Ivan Vuković
Adresa: Sinđelićev Trg bb, 18000 Niš
Telefon: 018 527 371, 018 527 375
Faks: 018 245 441
Email: npnis@narodnopozoristenis.rs
Website: www.narodnopozoristenis.rs

 

 

 

Istorija tvrdi da je Niš imao pozorište još u IV veku. Temelji ovog pozorišta još nisu pronađeni, ali se otprilike zna gde su bili. Istoričar Jovan Nikiski piše da su 609. godine Obri i Sloveni zauzeli Niš i do temelja ga razorili. Tada su stradali svi hramovi, trgovi pa i pozorište. Niš će tako ostati bez pozorišta punih trinaest vekova. Tek u XVI veku beležimo postojanje prvih putujućih pozorišnih trupa. Prva pozorišna trupa, trupa putujućih glumaca navraća u Niš 1884. godine – i njihov dolazak znači prvi pozorišni momenat u istoriji Niša. Trupu je vodio Gavra Miloradović i ne zna se pouzdano koju predstavu su igrali i koliko je ostala u Nišu. Ali se pouzdano zna da su predstave igrane u kafani “Knez Mihajlo”.

To učestalo gostovanje pozorišnih putujućih trupa koje su nailazile na zadovoljavajući odziv publike, nagnalo je ljubitelje pozorišne umetnosti na osnovanje stalnog pozorišta u Nišu. Oslobođenjem Niša od Turaka i njegovim kulturnim peobražajem odluka je donešena. Formiran je ansambl Putujućeg pozorišta „Sindjelić” koji je premijermno izveo PRVU predstavu 11. marta 1887. godine. Bilo je to scensko izvođenje drame SRPSKI ’AJDUCI od Jovana Sterije Popovića u svečanoj dvorani tada elitne kafane „Evropa” . I od tada Pozorište u Nišu neprekidno traje. 27. juna 1937. godine pristupilo se osvećenju kamena temeljca i podizanju moderne zgrade i novog pozorišnog zdanja. A 1. januara 1939. godine osvećena je novosagrađena zgrada, a uveče je kao prva predstava u novoj zgrodi izveden komad ZIDANJE RAVANICE ili ZADUŽBINA CARA LAZARA Milorada Popovića–Šapčanina u režiji Dragoslava Mih. Kandića sa dekorativno-tehničkom opremom scenografa Ljubomira Vernera.

Posleratni period pozorišta obeležen je ugledanjem na repertoar i idejno-estetska strujanja Narodnog pozorištata u Beogradu, ali već predstave igrane 1949. godine su pokazale visoke stvaralačke potencijale ovog teatra, koji su došli do izražaja negovanjem vlastite repertoarske politike. Već pedesetih godina interesovanje se proširuje na domaću i stranu literaturu koja može biti podsticaj za veću stravalačku inicijativnost i kreativnost umetničkog ansambla. Repertoar je i pored klasičnih dela, ostao otvoren i za dela modernih i avangardnih autora, kako stranih tako i domaćih. Nova orijentaciija pozorišta rezultirala je neobičnim predstavama koje su tri puta učestvovale u zvaničnoj konkurenciji na prestižnom festivalu Male i eksperimentalne scene u Sarajevu (MESS), pet puta u zvaničnoj konkurenciji na Sterijinom pozorju i jednom na BITEF-u.

Bilans nagrada je: za glumačko ostvarenje, za scensku muziku, za novo čitanje klasike, za dramski tekst, za najbolju epizodnu ulogu. Umetnički bilans jednog pozorišta trebalo bi vrednovati po tome koliko je blagotvorno i efektno delovao u raznim trenucima svoje istorijske delatnosti i koliko je trajnih vrednosti dalo srpskoj pozorišnoj umetnosti. Niško narodno pozorište je tokom svoje istorije bilo stanište mnogim najpoznatijim srpskim glumcima. Otuda njegova snaga i izvornost koji su opčinjavali mnoge mlade ljude da se posvete pozorištu. Umetnički ansambl i ostali kreativni stvaraoci u ovom periodu su u manjoj ili većoj meri stvarali ovu veliku, sadržajnu umetničku baštinu, duže ili krsće vreme, mahom samopregorno, ne retko ambiciozno i znalački. Kroz ove godine postojanja pozorišnog života jedna zaista velika plejada umetničkih poslenika prošla je sa oduševljenjem i stvarala sa plemenitim ambicijama. Posebno brojna plejada značajnih i darovitih glumaca, od kojih bi mnogi činili čast svakom dobrom pozoritštu. Na pozornici ovog Pozorišta su stasavali prvi moderni srpski glumci. Istoriju Narodnog pozorišta u Nišu obeležila su velika glumačka imena dramske umetnosti. Neki od njih spadaju među najlepše umetničke vrednosti u jugoslovenskoj glumi između dva rata. To je zaista dovoljno da je velika umetnička gradina Narodnog pozorišta u Nišu i danas dostojna divljenja i respekta. I danas kada više ne glume ili nema na „ovom svetu” njihova imena i njihove uloge su istoruja kuće na Sinđelićevom trgu koja je od neprocenjivog značaja za ovaj grad.