NIŠKI BEND “THERE.”: JUREĆI OSNOVE

Niški instrumentalni sastav “There.” završio je snimanje svog novog albuma “Chasing the basics”. Za kratko vreme otkad bend postoji, pobrao je odlične kritike publike i muzičkih znalaca. “There.” čine petorica mladih muzičara: Janko Džambas (gitara), Pavle Dinić (klavijature), Uroš Kostić (gitara), Marko Mitić Čapa (bas gitara) i Luka Bašić (bubanj).

Nakon povratka sa koncerta koji su održali u Novom Sadu, razgovarali smo sa klavijaturistom benda Pavlom Dinićem o novom albumu, nastanku i originalnosti benda i njihovom putu ka afirmaciji i mogućoj svetskoj slavi.

Kada i kako je bend nastao?

2008. ili 2009. godine smo hteli da napravimo instrumentalni trip-hop bend, ali od toga ništa nije ispalo i nastalo je ovo sada. U početku smo bili mnogo neozbiljni, ali kad se napravila ova postava koja je trenutno, pre dve, dve i po godine, radimo ozbiljno. U suštini, postojimo dve i po godine, po mom mišljenju.

Šta predstavlja “kosmički instrumentalni post-rok”, sintagma kojom objašnjavate vaš pravac?

To je bio simpatičan pokušaj da ljudima predstavimo da smo možda malo drugačiji od većine. Zapravo, bila je neka recenzija naše svirke, gde je neko pomenuo da smo mi kosmički pop – rok, koji slušaoce vodi negde po kosmosu. Što je nama bilo zabavno i simpatično u početku, a sada smo našli termin koji se zove “neo classical”. Ali, ne volim ja žanrove, žanrovi su novinarska stvar ne muzikalna. Mi smo u fazonu da sviramo muziku koja nastaje iz “jam”-a. Najbolja je bila svirka u Jagodini kada smo imali 5 pesama a svirali smo sat ipo vremena! (smeh) Takva nam je muzika da mi možemo da “džemujemo” i niko ne bi provalio. (smeh)

Zanimljivo je da ste jedan od retkih mladih bendova koji se fokusirao samo na instrumentalni izražaj. Šta vas je navelo da se odlučite za takvu formu?

Nekako su nam vokali bili suvišni za ovu muziku. Bili smo u fazonu da ako sad krenemo da “lepimo” vokal na sve ovo, da će to da umanji važnost svega što je odsvirano. Pod jedan. A pod dva, vokali su prevaziđeni. Nema više o čemu tekstovi da se pišu za neku ozbiljnu muziku. Mi možemo da se zezamo, ali kako ja sad da pišem tekstove za ozbiljnu muziku, a da to već nije napisao Bob Dylan ili Lou Reed?

Da li ste možda razlišljali da uvrstite još instrumenata u bend?

Ne, ali smo razlišljali o tome da menjamo instumente među sobom, ali to tek za treći album. Svakako, kad bismo imali opciju da orkestriramo orkestar, to bi bilo sjajno! Mada ako nabavimo neki didžiridu ili neki drugi zanimljiv instrument, zašto da ne?

Kako izgleda proces nastajanja jedne vaše pesme?

Dođemo na probu. (smeh)

Vaš prvi EP izašao je 2013. na etiketi “Black Planet Records”, a vi ste sami snimali i radili produkciju. Kako izgleda kada se krene od nule i napravi nešto “opipljivo”?

Taj EP je bio jako brzo odrađen, po mom mišljenju. I čuje se da je brzo odrađen. I čuje se da je loše odrađen. Zato mi je drago što smo ovaj album snimali drugačije.

Baš ste pre nekoliko dana završili snimanje. Šta nam možeš reći o novom albumu, produkciji, izdavaču?

Novi album nam se zove “Chasing the basics” (Jureći osnove). Snimali smo ga uz veliku pomoć Mladena Marjanovića. On se neverovatno iscimao, doneo je veliki broj mikrofona, pomogao nam je da dođemo do preozbiljne opreme, na koju nismo navikli. Imali smo 15 mikrofona koji ozvučuju samo bubanj, 7 mikrofona za pojačalo za gitaru, 7 za bas, 7 mikrofona za drugu gitaru… Mi kod kuće imamo neke sirove snimke i zvuče fenomenalno. Album je fenomenalno snimljen. Mladen nam je nnogo pomogao i mi smo mu beskrajno zahvalni za provod koji nam je priredio u “Feedback”-u. On će da radi produkciju. I posle treba da kontaktiramo izdavače i da vidimo ko će nam dati najbolju ponudu. A stvarno očekujemo jedno… Zanimljivo izdanje, da ne hvalim samog sebe… (smeh) Zanimljivu godinu, da tako kažem.

 

Kako biste slikovito prikazali novi album?

Kao ploču sa dve strane.Gde je prva strana više lepuškasta, a druga strana je malo više eksperimentalna.

Koliko ima pesama?

Ima 10 pesama od kojih je jedna sa EP-a našla put do albuma – “She’s dying young”. Nismo mogli da je zapostavimo. A sve ostalo su nove stvari. U suštini, dobro je putovanje. Meni je bilo sjajno putovanje kada sam prvi put stavio slušalice da preslušam. Nisam mogao da verujem da smo mi ovo uradili! (smeh)

Da li će album biti besplatan za preuzimanje i da li ćete imati i diskove za prodaju?

To se pitaju izdavači. Mislim da ćemo da budemo potpuno profesionalni što se ovog albuma tiče. Diskovi će verovatno moći da se naručuju po ceni koju izdavač odredi.

Kada očekujete da će produkcija biti gotova?

Nemam očekivanja. Što pre to bolje. Nek bude 3 meseca, pa ako bude ranije, super!

 

Prvo predstavljanje pesama sa novog albuma već je bilo marta prošle godine na Božidarcu. Kakvi su utisci?

Na Božidarcu nam je bilo vrhunski. To je bio najveći prostor u kome smo svirali, gde je na zidu prekoputa ceo Fića postavljen i u celom prostoru izgleda kao sitan ornament. Odgovarao nam je veliki prostor, visok plafon i onaj elemenat “awesomeness”-a u celoj toj priči. Dobar je bio odziv publike. Tonac nam je bio vlasnik kluba koji je ujedno i tonac Partibrejkersima. On nam je razne divne stvari rekao posle koncerta.

Upravo ste stigli sa koncerta koji ste imali sa, takođe niškom grupom, “Paydo Komma” u Novom Sadu. Kako je prošao nastup i kakvi su utisci?

“Paydo Komma” i mi imamo sjajnu komunikaciju, sjajne vibracije šaljemo jedni drugima i jednostavno se super uklapaju naši nastupi. Sad smo nastupali zajedno u Novom Sadu, treba da idemo zajedno u Jagodinu, i mnogo nam je drago što imamo neki bend koji se gura zajedno sa nama. Lepo je bilo u Novom Sadu. Mislim, svaka svirka ima svoje zamerke, ali nećemo da pričamo o zamerkama. Šta su bile zamerke sada, neće ih biti na narednim svirkama i to je to.

Koja je razlika, prema vašem iskustvu, u organizaciji i nastupima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu?

Ovo je Srbija. To je moj komentar. Ovo je Srbija i ovde se bendovi tretiraju kao nule. Beograd ima dosta publike, Novi Sad isto, ali je spor nekako. Ovo je Srbija i ovde dobra muzika nije kultura, kao što bi trebalo da bude. Kvalitetna muzika nema “prođu”.

Kakvo je stanje alternativne i rok scene u Nišu i sa kojim se problemima mladi bendovi sve suočavaju?

Pogledaj mene i Janka (gitarista), na primer. Mi se 15 godina kao nešto bavimo muzikom, da bismo sad napravili bend koji ljudi ozbiljno shvataju. Ja sam oduševljen odzivom koji ova muzika pravi u ovom gradu. Dobijamo neverovatno dobre komentare, da mene bude sramota! (smeh) A što se tiče prostora u kome može da se svira u Nišu, to je jedino “Feedback”, gde možda može neka zarada da se očekuje. Klubovima se isplati da dovedu bend koji će da napravi novac. Imaš na primer klubove kao što su “Blackstage” ili klub Pravnog fakulteta, gde mora da se plati da bi se sviralo. Koja je to logika? A ovde je takav sistem da se muzičari smatraju potrošnom robom. Oni su tu da ti zabave goste, a u suštini nisu toliko bitni, zato što možeš i da pustiš muziku. Zato mi ciljamo na inostrano tržište, sa muzikom koja nema vokale.

Kad bi “There.”, kao celokupni projekat, bio strip junak, kako bi on izgledao i koje bi moći imao?

Podsećao bi mnogo na Matthew Mcconaughey-a i na film “Interstellar”, što da ne?

Koji su vam planovi za dalje? Projekti? Nastupi?

Imamo nastup u Jagodini za nekih mesec dana, zatim sa gostima iz Nemačke treba da nastupimo na festivalu koji organizuje Dejan Ilijić iz “Eyot”-a… A pored toga nam se otvaraju mogućnosti za neke sitne turneje po Evropi. Postoji opcija za Berlin, Prag, za veće gradove, ali malo po malo, prvo moramo da završimo album i da vidimo kako će da prođe.