PIONIRI SRPSKOG STAND UP-A: ŠALA KAO PROFESIJA

Popularni komičari Srđan Dinčić i Nesha Bridges, pioniri srpske stand up komedije, nastupili su 22. februara u niškom Domu Vojske u okviru “Stand up Karavana”. Kao podrška, svoj stand up su odigrali i Marko Jovanović Markonjero, Marko Živković i Marko Milosavljević.

O novom vidu komedije koju dovode u Srbiju, njihovim iskustvima i počecima, razgovarali smo sa Srđanom i Neshom.

 

Kako ste počeli da se bavite stand up-om i zašto baš taj vid komedije?

Nesha: Stand up komedijom sam počeo da se bavim još od malena, jer sam uvek ja bio taj koji je izvlačio te neke propale žurke. Privlačili su me ljudi, njihovi karakteri i njihovi načini života… Neko mora da bude specifičan, znaš, da ima, ne znam, kriv nos, jedno oko u levo ili u desno, neki specifičan glas… I nekako sam provaljivao da ja to odlično imitiram, da ulazim, prosto, u njihov karakter. Ja igram, pevam, pišem, opisujem, da ponovim, te ljudske karaktere, i ljudima se to dopada. Bavim se tim poslom i super mi je. Velika mi je čast i zadovoljstvo što mogu da nasmejem čoveka u ovako teškim vremenima.

Srđan: Stand upom sam krenuo da se bavim nekako okolo. Ja sam se bavio humorom, pisao sam aforizme i humoreske i voleo sam stand up, ali nisam imao neku ideju da bih ja to ok radio. I onda je jedan moj drug, koji je amaterski glumac, video konkurs koji je objavio Standup.rs i hteo je da se prijavi ali nije znao da napiše tekst, pa je zvao mene. To je u startu promašena tema u stand up-u jer je najbitnije da je tvoj tekst i da iznosiš svoje stavove. I onda su ljudi iz Standup.rs to videli i pitali ko mu je pisao tekst. Ja sam u međuvremenu napiso nekih 20ak minuta i nastupio u Sremskoj Mitrovici. Oni su to videli na internetu, svidelo im se i tako sam ja sada do guše u stand up-u i lepo meni, lepo publici (smeh)

 

Koji komičari su najviše uticali na vaš rad?

Nesha: Nemam nekog specijalnog idola. Mi imamo neki kodeks koji znači da svako od nas, svako od mojih kolega, je specifičan na svoj način i svako ima svoju šemu po kojoj radi. Ali volim da pogledam Eddie Murphy-a, Jim Carrey-a, svi su oni počeli kao stand up komičari. Volim da pogledam Srkija Dinčića, Aleksandra Perišića sa domaće scene, Jelenu Radanović. George Carlin, on mi je super, Louis C. K. on mi je isto sjajan… Moj stand up više vuče na nekog Pabla Francisca, jer je on vezan za te zvukove, opisuje ljude zvukovima, ispušta razne neke krikove, tonove… Više na njega malo vučem, sa mešavinom nekog Jim Carrey-a.

Srđan: Jim Jefferies, George Carlin i iznad svih Bill Hicks. Od svih njih samo je jedan živ (smeh). Mene je jedna novinarka pitala da li bih voleo da živim od stand up-a kao Dave Allen. Ja sam rekao da ne bih voleo da živim kao on jer je on umro pre 30 godina. To je novinarstvo u Srbiji. Ali od svih stranih komičara najviše cenim Bill Hicks-a, na stranu to što se u nastupima vidi previše srdžbe i besa koji se provlači kroz humor, ali on najbolje zna da mlati istinom ljudima pred nosom i da to uvije u jako inteligentne fore. George Carlin, naravno, njega svi smatraju za najboljeg komičara svih vremena, ali on je nekako više filozof i to što on priča najčešće i nije toliko smešno, koliko je zanimljiva opservacija na neku temu.

 

Da li se isplati ovaj posao?

Nesha: Ja ok živim sa svojim poslom, super mi je. Draže mi je što se bavim poslom koji volim, nego… Moj posao je da idem da zasmejavam ljude, ok je kinta, nije sad nešto basnoslovna, ali ja sam srećan jer se bavim poslom koji volim. Nije mi novac na prvom mestu, ali ako me pitaš da li mogu da živim od ovog posla – da, mogu, naravno.

Srđan: Ako ga radiš dobro i ako ga radiš često kao i svaki posao. Ne znam sad, da prodaješ šljive, ako dobre šljive prodaješ i baš si uporan da stojiš na tezgi i da vučeš ljude za rukav da ti to kupe, možeš da živiš od toga. Dakle, samo je bitno da li kvalitetno to radiš. Naravno da ne može da živi od stand up-a neko ko je napisao 10 minuta loših fora i priča bajate viceve. Ali ako se malo potrudiš mislim da može da se živi.

 

Koje su razlike između klubske varijante i nastupa u teatru?

Nesha: Ogromna je razlika. Stand up je, ustvari, više vezan za klubsku varijantu, odatle je i počelo sve. Nijedan nastup nije isti i naš ustaljeni materijal nikad nije isti, jer desi se da neko dobaci iz publike, pa onda mi moramo da budemo spremni da mu “vratimo”. Oni se zovu “hekleri” – on ustane i nešto “hekla” pa mi moramo da mu vratimo. Ako mu ne vratimo onda smo u problemu. Ja najviše volim klubske varijante. One su mi baš onako “old school”, “underground” fazon, nema zezanja, ozbiljna publika, znaju sve, aplauz mora da se zasluži.

 

Kako je došlo do saradnje sa organizacijom Strandup.rs?

Nesha: Bio je “open mic” – “Veče otvorenog mikrofona” za ljude koji imaju nešto da kažu. Mi smo svi, ustvari, pioniri srpske scene i svi smo jako radili da sve to uspe. I uspeli smo u tome. Probudili smo srpski humor. Balkanski humor ne može da se meri ni sa čim, mi smo mnogo smešni ljudi. Prijavio se, rekao svoju priču, to se ljudima svidelo, pozvali me da dođem i ja došao i evo me sad ovde kod vas i ti gledaš u mene, ja gledam u tebe… (smeh)

 

Koliko vam znače turneje koje organizuje Standup.rs?

Srđan: Dosta je značajno to što ćemo stand up predstaviti i publici širom Srbije, a ne samo u Beogradu. Mi smo dosta dugo nastupali samo po Beogradu i ljudi u drugim gradovima nisu imali pojma da mi postojimo. I sad sa Karavanom dobijamo i novu publiku i nadam se da će sa svakim sledećim nastupom biti sve popularnije. I onda će sledećeg puta ponovo da dođu ti ljudi, pa će da dovedu još ljudi i da kažu “evo ovi su dobri, smešni su”. I tako onda ćemo mi da budemo bogati i kupićemo vikendicu na Floridi da nas boli baš briga i tako (smeh)

 

Planovi za budućnost?

Srđan: (vikendica na Floridi) To su neki naši planovi za budućnost (smeh)

Nesha: Da se ženim. Znaš neku useljivu? (smeh) Šta planiram? Planiram da imam svoju predstavu u nekoj ogromnoj hali i radim uveliko na tome i da, ono fazon, bude svima super, meni još bolje.

 
 

NESHA BRIDGES (Nenad Danilović) jedan je od pionira stand up komedije na srpskoj sceni. Sarađivao je sa Ognjenom Amidžićem u emisiji “Ami G show”. Njegova pesma “Aj Riki Martine” postala je veliki hit na kanalu Youtube.

 

Prvi tvoj hit na Youtube kanalu, “Aj Riki Martine”, pored pesama “Nindža” i “PMS”, ima preko 3, 5 miliona pregleda. Koja priča stoji iza toga? Da li planiraš da snimiš album?

Ma joook, koj album! (smeh) To je interna šala između mene i mog drugara. On je to izbacio na Youtube i odatle sad neki Nesha Bridges sasvim slučajno. I dugo mi je trebalo da izađem iz senke, da ljudi shvate da sam se ja ustvari šalio. Onda sam iz te šale provalio šta znači ta globalna zezalica i krenuo sam da radim stend up, kada su svi videli da sam ja ustvari jedan veliki šaljivdžija.

 

Kako je došlo do saradnje sa Ognjenom Amidžićem?

Cimao sam ga jedno 3 meseca, vukao za rukav itd. Stvarno, neće on mene da juri. I niko ti ne daje priliku danas u ova teška vremena. On je, čovek, dao priliku, odškrinuo je ta vrata toliko koliko je meni trebalo, pošto sam ja zaista skroman čovek, malo mi je trebalo onako čisto da se provučem. Provukao sam se, otišao sam odatle jer me komercijala ne zanima više uopšte, i evo me sad ovde i to je to.

 

Zašto Bridges?

To je moj drugar Nikola, koga ja zovem Džoni smislio. Bio sam u fazonu: “Gde si Džoni, Džonsone Done, Džonsone Done?”. Onda je on rekao “ako sam ja Džonson Don, onda ti budi onaj Nesh Bridges. Ne, ustvari budi Nesha Bridges”. Radi se ustvari o jednom kultnom liku iz serije “Poroci Majamija”. I obećanje jedno njemu da ako bilo šta uradim u životu da nosim to “Nesha Bridges” i tako sam ispunio obećanje. A može i kao Brides, svetsko ime, a znači “mostovi”, pa kao spaja.. Ma glupost, brate, totalna. Ja sam Šone, brate, Šone. (smeh)

 

Da li je istina da si pisao radio drame i da si bio kaskader?

Jesam, da. Bio sam u kaskaderskom društvu “Batica” (KDB), a i ovako sam malo adrenalin junkie. I Batica, moj drugar koji je profesionalni kaskader, mi je jako puno pomogao kao mentor. On je jedan od onih maskiranih vojnika u spotu “Aj Riki Martine” i onaj što vozi zeleni džip.
Volim radio, mada nešto zamire kod nas. Radio sam i sam na jednom radiju i tako sam ga zavoleo i bilo mi je zanimljivo da se javim u neki program, da pozajmim glas i da ljudi misle da je to neki matori od 50 godina, a ustvari sam ja koji se zeza tako preko radija. Tako da… ljubav prema radiju, eto.

 

 
 

SRĐAN DINČIĆ počeo je svoju karijeru kao pisac aforizama, za šta je 2009. godine dobio Vibovu nagradu za najboljeg mladog satiričara Srbije. Danas je jedan od najpopularnijih stand up komičara, sa brojnim nastupima u Beogradu i u svom rodnom gradu, Sremskoj Mitrovici. Piše za emisiju “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, u kojoj ima i svoju rubriku “Nauka javlja”.

 

Pišeš aforizme. Koliko knjiga si do sada izdao i da li se idalje baviš time?

Izdao sam dve samostalne i jednu sa još nekoliko aforističara. Moram da priznam da se sada malo bavim time. Malo je i emisija uticala da razmišljam malo više estradno, a aforizam je više neka mudrolija upakovana u humor. A za “Veče sa Ivanom Ivanovićem” mi više treba razmišljanje i reakcija na neke aktuelne teme i onda mi se tu razilazi put. A u stand up-u ponekad krenem od aforizama i onda napravim priču. Ili napravim priču od više aforizama, to se samo drugačije zove u stand up komediji – “punchline”, tako da mi aforizmi još uvek koriste, ali sad da pišem samo njih.. jako retko.

 

Dobitnik si Vibove nagrade za najboljeg mladog satiričara 2009. godine. Koliko ti ona znači?

Znači mi puno, značila mi je i tad i znači mi i sad jer je to najveće priznanje koje jedan mlad satiričar može da dobije od Srbije i to je neka potvrda da si do tada radio neki posao kako treba.

 

“Nauka Javlja” u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”?

To je rubrika jedna i nema baš puno veze sa stand up-om. I ono što radi Ivan Ivanović nije stand up jer, prvo, nas više to piše. Drugo, to je televizijski monolog koji postoji u Americi i svetu već ko zna koliko. Ali ljudi to često mešaju sa stand up-om.

 

Ko je Sablasni Kosač?

Ja mnogo volim knjige Terry Pratchett-a. I on ima jednog lika u serijalu “Svet”. On ima lika Smrti, koji je urnebesan, ali nije kao ovaj moj džangrizavac, nego je ozbiljna Smrt, samo što je u duhovitim situacijama. I onda je meni palo na pamet “zašto ja ne bih za svoju stand up komediju napravio ovaj lik Smrti, kad život već piše romane, što i Smrt nema svoju stranu priče”. Od toga sam počeo, napisao sam nekoliko minuta za stand up i nastupio sam sa tim u Hrvaskoj. Kad smo se vraćali moj kolega Filip i ja, bilo mi je jako dosadno dok sam vozio na autoputu, zaustavio sam se na jednoj pumpi i rekao: “Pazi sad ovo”. Obukao sam kostim Smrti i vozio tako po autoputu. Ne mogu ni da zamislim šta su ljudi koji su išli u suprotnom smeru pomislili kad su videli Smrt. (smeh) Ja sam lupetao dok sam vozio, on je to snimio i montirao 2 minuta, okačili smo to na Internet i ljudi su to gledali. I onda, što da ne? “Ajde da napravimo džangrizavu Smrt još nekoliko epizoda.” Samo što ne stižemo. On živi u Beogradu, ja u Sremskoj Mitrovici i onda jako retko stižemo da se nađemo da bi to snimali. Jer nije baš jednostavno tegliti kosu i onaj kostim, pogotovu lutati gradom ko ludak.

 

 

Znači nije lako biti Smrt?

Nije, nije lako. Odustao sam od nastupanja u stand up komediji lika Smrti jer me ubija ona maska i ona kukuljica kad stojiš na bini i oni reflektori su upereni u tebe. Stvarno izlazim ko iz centrifuge posle. Kad se skinem omršam 3 kila. (smeh) Bilo bi glupo da smrt umre na sceni… I onda sam batalio to da radim (smeh).

 

Učestvovao si u emisiji “Surviver”?

Već sam i zaboravio da sam bio. I tako kad me pitaju da li ste stvarno bili gladni – da li smo stvarno bili gladni opisuje da sam ja sanjao kako berem pljeskavice sa drveta. Možeš da zamisliš koliko sam bio gladan (smeh). I to je jedno jako zanimljivo iskustvo i vrlo brzo, kad se prvi put najedeš i okupaš i legneš na krevet, zaboraviš sve muke. I išao bih opet, ali se sećam da, tamo negde petnaestog dana na presnom pirinču, sam rekao “Srđane, idiote, šta ti je ovo trebalo u životu” (smeh)

 

Stand up komedija je novi žanr komedije u Srbiji. Kako se proslaviti?

Pa čim upoznam nekog ko se proslavio kao komičar… (smeh) Pa ne znam, pošto je novi žanr uopšte u umetnosti i to u Srba se nije još dešavalo. Mislim bilo je sličnih: neki monolozi Laneta Gutovića. Ali stand up komedija kao stand up komedija nije bila pre, da ne kažem nas, ali ima nas nekoliko koji smo sve to počeli i sad polako uči publika, učimo mi. Drago mi je što smo baš mi ti koji će da pokažu publici šta je to. Mislim, na Zapadu postoji 50 godina, a kod nas stand up komedija pravi prve korake. Da li nekog čudi da mi kasnimo za svetom malo?

 
Autori: Tijana Paunović i Milica Micić

Objavljeno Autor: kultURA Postavljeno u INTERVJUI, Vesti

Napiši komentar

Please note: JavaScript is required to post comments.