ŠTA JE ADLIGAT?

Da li ste znali da u Srbiji možete da vidite knjigu od izmeta slonova koju su slonovi i ilustrovali?

Da li znate gde se nalazi nacrt za pisanje drugog toma knjige “Vreme smrti” Dobrice Čosića? Jeste li ikada videli prvi radio u Jugoslaviji? Možete! Zahvaljujući Udruženju Adligat - u Muzeju knjiga i putovanja i Muzeju srpske književnosti. Šta se sve tamo nalazi i koliko su sakupljane ove vredne zbirke, za portal kultURA! govori Viktor Lazić, jedan od osnivača.

1.       Šta je Adligat i zašto baš taj naziv?

Adligat je Udruženje građana za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju koje su osnovala 53 intelektualca, kako bi unapredili srpsku kulturu. Adligat je stručan bibliotečki termin koji označava više raznorodnih knjiga ukoričenih u iste korice. Mi smo to uzeli kao simbol vise naroda, kultura, generacija pod jednim krovom.

2.       Šta je Udruženje Adligat do sada osnovalo?

Udruženje je osnovalo Muzej knjige i putovanja u kome se predstavljaju sve zemlje i kulture sveta putem njihovih knjiga i knjiga kao temelj sveukupne ljudske civilizacije; i Muzej srpske književnosti u kome se predstavlja ne samo srpska kjnjiževnost, već celokupna srpska istorija u čijem središtu je književnost.

3.       Trenutno posedujete više od milion bibliografskih jedinica, od čega više desetina hiljada rariteta, šta se među tim raritetima nalazi?

Baštinimo toliko veliki broj značajnih predmeta, da je zaista teško odabrati svega nekoliko. Kod nas se, recimo, može videti originalni garderobni ormar kraljice Natalije Obrenović, štap kralja Milana, prvi radio u Jugoslaviji, gusle koje je jedan naš vojnik napravio u rovu tokom bitke za Jedrene, kako bi bodrio saborce, sa tamburicom napravljenom od metala vojničkih konzervi… Videćete knjige iz biblioteke Nikole Pašića, enciklopediju iz kabineta Milutina Garašanina, takođe predsednika srpske Vlade, prvi broj “Politikinog zabavnika”. Svedočenja našeg trajanja od najveće važnosti za našu istoriju i kulturu, ali i za našu dušu.

4.       Kakve se sve knjige nalaze u Muzeju knjige i putovanja?

U ovom muzeju možete videti knjige iz celog sveta, kakve ne možete ni sanjati da postoje! Tu su knjige na najkvalitetnijoj kineskoj svili, zatim jestive sa stranicama od pirinča koje se mogu pojesti ako ste mnogo gladni, zatim sasvim nejestive od slonovog izmeta koje su ilustrovali slonovi, pa čak i originalni crtež koji je naslikala jedna trogodišnja slonica je u muzeju! U muzeju ćete videti čitave zbirke etiopijskih pravoslavnih knjiga koje su monasi ispisivali u nepristupačnim manastirima na pergamentu, pa čak i na koži od fetusa ovaca, kao i zbirku metalnih budističkih molitvenika koji se okreću i liče na sve – samo ne na knjige! Tu su i knjige od palminog lišća, sa koricama od kostiju (možda i ljudskih!), knjiga ispisana na bananinom lišću, ali i čitava zbirka ispisana na tablicama od tikovog drveta.

5.       Čiji sve autogrami i prepiske mogu da se vide u Muzeju srpske književnosti?

Muzej srpske književnosti formirao je posebno odeljenje za autograme i potpise i u našem specijalizovanom fondu već se nalazi 30.000 knjiga sa posvetama ili potpisima! Posedujemo barem potpis, ako ne i posvetu ili belešku gotovo svih važnih srpskih književnika u protekla dva veka. Posebno su značajne posvete Laze Kostića, Sime Matavulja, Janka Veselinovića, Ive Andrića… Kod nas se, recimo, nalazi nacrt za pisanje drugog toma knjige “Vreme smrti” Dobrice Čosića. Što se tiče prepiski, svakako su od prvorazrednog značaja za srpsku književnost pisma Miloša Crnjanskog, Save Šumanovića, Isidore Sekulić, Mihaila Petrovića Alasa zatim rukopisi Oskara Daviča, Dobrice Erića, Dobrice Ćosića, Dobrila Nenadića…

6.       Kako je Udruženje došlo do ovako velike i vredne zbirke?

Udruženje Adligat osnovano je na inicijativu porodice Lazić koja baštini najtrajniju srpsku porodičnu biblioteku, koja je sakupljana, čuvana i prenošena sa kolena na koleno devet generacija. Biblioteka Lazić je temelj Adligatove zbirke, a ubrzo su važni srpski književnici i umetnici – da pomenenmo samo neka značajna imena: Miodrag Pavlović, Milovan Danojlić,  Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Mirjana Vuisić (supruga Pavla Vuisića) – podržali ovaj projekat i postarali se da udruženje dobije na poklon još mnogo vrednih materijala. Mnogi su darovali svoje celokupne zaostavštine i biblioteke. Više od 40 privatnih biblioteka je uneto u naš projekat. Trenutno posedujemo više od milion bibliografskih jedinica!

7.       Kakve ste sve akcije i saradnje do sada realizovali?

Naše aktivnosti idu u dva smera: saradnja i pomoć domaćim institucijama i međunarodna saradnja. Što se tiče aktivnosti u Srbiji, organizovali smo veliki broj predavanja i izložbi, kao i najveću akciju poklanjanja knjiga bibliotekama širom Balkana, kada smo, za samo dve godine, poklonili više od pola miliona knjiga u više od 300 institucija u Srbiji i regionu. Na međunarodnom planu predstavljamo Srbiju na najbolji mogući način, pokušavamo da istaknemo da je naš narod, uprkos svemu, narod kulture. Naše udruženje za promociju naših aktivnosti i srpske kulture ima svoje sopstvene ambasadore u, za sada, sedam zemalja: Francuskoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Sloveniji, Nemačkoj, Indoneziji, Jermeniji i Sudanu. U toku je formiranje zbirki o Indoneziji, Maldivima i Nepalu – to je najnovija vest, a pola tone knjiga upravo je na putu preko okeana, iz Azije. Obezbedili smo značajnu finansijsku pomoć našem projektu zahvaljujući međunarodnim aktivnostima, ali smo uspeli i da u stranim medijima predstavimo Srbiju na potpuno drugačiji način. Posebno je zainteresovanost Nemaca za naš projekat fascinantna – mnogi najvažniji nemački mediji pisali su bolje i lepše i sa više topline i razumevanja o nama nego bilo ko u Srbiji!

Objavljeno Autor: Sonja Urošević Postavljeno u NAJAVE, Vesti

Komentarisanje je zatvoreno.