ZOMBIJANA: “KAD PORASTEM BIĆU TIM BURTON”

Andrijana Vešović, poznata pod imenom Zombijana Bones održala je 12. jula izložbu u Nišu, u okviru svoje poslednje turneje kojom promoviše svoj projekat “Zombijana crta Twitter”. S obzirom na ogromnu gužvu u kafe antikvarnici “Kuća dokolice”, gde je Zombijana izlagala svoje ilustracije, “naćerale” smo je da porazgovara sa nama o projektu, umetnosti, smislu života, super moćima i ostalim originalnim temama.

Zašto baš Zombijana Bones?

Dosta sam slušala Psychobilly muziku i poželela da i ja imam neko Psychobilly ime. Andrijana – Zombijana, nekako je samo došlo, a Bones je inspirisano bendom Misfits. Tako sam se na Twitteru zvala 6 godina i nisam htela da ga promenim kada sam krenula sa ovim projektom.

Svoju popularnost si stekla preko interneta. Možeš li nam opisati taj put, prepreke na koje si nailazila, ali i koji savet bi dala svima koji žele da pokrenu nešto preko interneta?

Preporučila bih im da sve što rade pokazuju, da ne kriju ništa. Niko vam neće ukrasti ideje, zato što nove ideje ne mogu ni da se izmisle! Moj put je bio carski – imala sam sjajnu publiku na Twitter –u, koja me je podržala da rad prenesem i na Facebook, gde je sherovanje malo brže, što je dobrodošlo. Ali, Twitter mi je najdraži, jer me niko nikada nije podržavao kao što su to radili ljudi sa Twittera. Naravno, bilo je tu malo i hejta, ali to jednostavno naučiš da ignorišeš.

Kako novi mediji (Internet) utiču na umetnost?

PO-ZI-TIV-NO! PO-ZI-TIV-NO! Ljudi koji neće da postavljaju radove na Internet su debili. Zato što imaju takvu prokletu šansu da nešto besplatno promovišu i oni neće da im neko ne bi to ukrao. Pa neka ukrade! Jer kad ukrade znači da je dobro! Ćeraćemo se ako mi neko ukrade, ćeraćemo se, ali ne postavljati je glupo – Nećeš imati para od profesije…

Tvoja forma je ilustracija. Kojom tehnikom se koristiš?

Na papiru, tradicionalno. Iako bi trebalo digitalno da počnem, ali nemam para, brate, za tablu, šta ću! (smeh) Tako da nisam imala ni od starta i jednostavno sam radila sa onim što imam, tako da sam radila tradicionalno, kao što i sada radim – Tuš i olovka i IDEMOO! (smeh)

Opiši nam svoje dosadašnje stvaralaštvo u 3 reči.

S*anje kroz granje. (smeh) I stvarno je tako! (smeh)

Ko su, iz tvoje perspektive, ljudi koje vole rad Zombijane Bones? Da li ponekad doživiš neko iznenađenje u vezi svoje publike?

Moja publika su uglavnom mladi ljudi. Ali, ono što mene iznenadi je Facebook statistika koja kaže da je 30% mojih fanova staro između 40 i 50 godina. Bila sam vrlo iznenađena i super mi je kada dođu na moju izložbu. Ima i dosta dece i sa njima baš volim da radim. Najviše volim da vidim ljude koji nemaju Twitter i nikakve veze sa Zombijanom Bones, a ipak dođu na izložbu i dopadnu im se radovi.

Koliko muzika koju slušaš utiče na tvoje ilustaracije?

To što ljudi vide na mojim ilustarcijama je zapravo muzika. To je “Black Flag”, to je “Mistfits”. Sve što ja slušam se ogleda u mojim ilustarcijama. Možda neko to ne vidi, ali ja uvek vidim tu muziku na mojim slikama.

Gde si do sada sve gostovala i izlagala svoje radove?

Sad ću da izbrojim.. Prošle godine: Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Inđija, Pančevo. Ove godine: Sarajevo, Zagreb, Novi Sad, Beograd, Niš. Ali ima još datuma, tako da je ovo deseta izložba u okviru ovog projekta, peta ove godine. Ali, ima još datuma, nisu još sigurni, ali mislim da će to Zrenjanin biti, ili Kruševac ili Kraljevo (smeh) ili Ne znam! (smeh) Ali, jedna mora da bude poslednja, pa ćemo da vidimo koja. Hoću na odmor, ljudi!

Ovom turnejom završavaš projekat “Zombijana crta tviter”. Zašto?

Završavam zato što sam se baš, baš smorila i ponavljala sam neke stvari više puta. I onda kao – ne, neću, imam nešto drugo u glavi što želim da radim.

Osvrnula bih se na rad sa Telenorom. Kako je izgledala saradnja sa tako velikom kompanijom i kako je došlo do nje?

Došlo je tako što me je Adrijana iz Telenora našla i kontaktirala preko Facebook-a. Videla sam projekat i oduševila sam se i drago mi je da se u Crnoj Gori neko bavi pitanjem bezbednog interneta. Jako mi se dopada ceo koncept, od njihovih vršnjačkih edukacija koje su sjajne, pa do veoma bitnog društvenog pitanja kojim se ovaj projekat bavi. Drago mi je da sam deo svega toga. “Surfuj pametno” je moja beba.

Misliš li da je put mladih umetnika na ovim prostorima neminovno ispunjen nerazumevanjem okoline?

Da, budu sabotirani u nekom trenutku. Tokom ove dve godine mog rada, bila sam dva puta jako sabotirana od strane dve organizacije, ali se to zasnivalo na ličnom konfliktu, a ne na bazi mog rada. To mi je malo glupo, jer ako ti se ja ne sviđam, baš me briga i to je u redu, možda se ni ti ne sviđaš meni. Ali, ako ti se moj rad dopada – onda ćuti! Istina je da niko ne zna da crta. Ja, evo, ne znam da crtam dobro. Ali, to se ne vidi na mojim radovima. Toliko o tome!

Kako izlaziš na kraj sa negativnim komentarima?

Pa izlazim na kraj tako što me boli DUUUU*EEE! (smeh) Ali generalno je to tako, bukvalno tako. Jednostavno me ne interesuje. Mislim, u početku je bilo teško, bilo je razmišljanja o tome i sve, ali kasnije sam bila u fazonu: “ma baš me briga”.

Učestvovala si i u prikupljanju pomoći za ugrožene od poplava u maju ove godine. Koliko pomoći si uspela da prikupiš i šta si naučila iz tog iskustva?

Sakupila sam 50 hiljada dinara, koji su otišli za nabavku najpotrebnijih stvari u tom trenutku. Jednostavno, prvog dana poplave sam počela kampanju na internetu za bilo koji vid pomoći. Nije mi bilo dovoljno da samo šaljem poruke za pomoć. Iskopala sam svoj štek od majci, cegera i radova i krenula da ih prodajem. Sve se prodalo u roku od prvih sat vremena i tada sam bila najponosnija na Tviteraše. Jako mi je drago da sam bila deo toga i da sam mogla da pomognem, a sve kolege koje nisu neka malo razmisle o tome.

Na koji način si se promenila s obzirom da si sada javna ličnost?

Niiisam, nisam, stvarno nisam. Jer kad odem na posao, jednako radim. Jer kad uđem u prodavnicu, jednako čekam red. Jer, ne znam, sto stvari…  Ne, nisam se uopšte promenila osim toga da sada lakše pričam sa ljudima. Jer sam bila strašno povučeno dijete, ali generalno, ne. Mislim, ponekad kažem nekome da je rob, ali to je to (smeh).

Možeš li, za naše čitaoce, obajsniti koncept “straight edge”-a?

Konačno neko i to da me pita! “Straight egde” je vezan za muziku i način života. Generalno, ja sam “straight egde” jer ne volim da pijem i ne volim da se drogiram, ustvari ne znam da li volim da se drogiram jer nikada nisam probala. Probala sam jednom alkohol i uopšte mi se nije dopalao. Oduvek sam “straight egde” i mogu da se zabavim i bez alkohola.

Kad bi mogla da izabereš samo jednu “super power”, koja bi to bila?

Hm, recimo da bih bila mačka.

Žena-mačka?

(Smeh) Ne, ne, samo mačka. Volim da spavam.

Šta ćeš da budeš kad porasteš?

Kad porastem ću da budem…. Mačka! (smeh) Ne, kad porastem ću da budem Tim Burton!

Poruka za čitaoce i tvoje fanove…

Poruka za čitaoce je da čitaju, a za fanove je poruka: “Kada Uskršnji zeka sleti na tvoje rame, pomisli na me!” (smeh)


Milica Micić i Tijana Paunović